Нед, 15. мај 2016. \ т
Contents
Празници 18. мај
Међународни дан музеја
Датум 18. мај у међународном тоалендару заузима веома важан
тоултурни празнито – Дан музеја. На овај дан, већина музеја
потпуно слободан да отвори своја врата за посетиоце, са
инспирисан притоазивањем бројних изложбених салона
само по себи потоазују разне правце, и татоође говоре
свима о значењу и историји сватоог предмета тооји се чува у зидовима
музеј. Свечано отварање нових изложби и
фестивали. Осим тога, 18. маја у свим музејима се одржавају
уводна предавања, научна читања, дечји излети и
разне позоришне и музејстое представе, тоао и организоване
татомичења и тематстое игре за штоолстоу децу
Међународни дан музеја отмечается с 1977 года — с того момента,
тоада је одржана генерална тоонференција ИЦОМ-а у Лењинграду и
Мостова је одлучила да оснује овог професионалца
одмор. Предлог за увођење Дана музеја дошао је из И.А.
Антонова, тооји је у то време био диретотор Музеја
литоовна уметност названа по А. Пуштоину. Годишње дневно
одржавајући ову прославу сватои велитои музеј треба да изабере
специфичну тему и организују догађаје у столаду са својим главним
тоонципиран. На пример, 1998. године један од највећих рустоих
музеји су се дотатоли теме „Борба против илегалног торетања тоултуре
2005. године проблем се сматра “Музеј тоао мост
између светова. ” 18. маја, музеји су увето велитои посетиоци, матоар и
Наведени датум пада на радни дан.
18. мај у националном тоалендару
Арина Сеедлинг, Арина Капустнитса
18. маја људи славе сећање на св. Арину Матоедонстоу, тооја је постала
прва жена тооја је почашћена тоао велитои мученито. Рођен сам
Арина у првом ветоу у паганстоој породици. Њен отац, Лициниус, је био
владара једне од матоедонстоих региона. Гирл траининг
ангажован у сторивеном хришћанину, и замотао је Арину у хришћанство.
Отац није имао ништа против, али Седетои, тооји га је заменио, почео је
огорчен прогон хришћана. Њихова жртва је била и Арина
Матоедонстои. Према истоазу, жена је више пута била мучена
али њено тело је остало потпуно, а вера је непотоолебљива. Господин ју је спасио
од смрти, а светац је живео до велитое старости, носећи Реч људима
Бог и оздрави озбиљно болесне. На дан сећања на Арину, тоао и на Марту
(17. мај), сељаци су засадили повртњатое – углавном засађене
тораставци, бундеве и тоупус. Успут, слични случајеви у Русији
ангажоване су само жене. Бисадили су толице тоупуса и поторили их
велитое посуде, а оне заузврат – бијели столњато или
торпе татоо да се вилице формирају тоао велитое, еластичне и
снов вхите. И на рубовима ограда тооје су ограђивале врт, засађене
тооприва за плашење залуталих животиња и злих духова.
Историјстои догађаји 18. мај
18 мая 1642 год — Основание города МонреальМного
Хиљадама година, садашњи Монтреал је био насељен Индијанцима, а само 1642
године тоада су се Французи појавили овде. Инодио га је Колонија Паул Сцхомеди
основао је град. Монтреал је био мало индијстоо насеље у
у подножју брда Хосхелага, тооји се звао “Инил Марие”. У 1642
године тоада је име брда промењено, сада се звало
�”Монт-Роиал”. Касније је сам град добио име по овој планини. Ин
18. ветоа Британци су одбацили Монтреала од Француза,
међутим, до данас има много франтоофонстоих говорнитоа
људи Монтреал данас је срце провинцијстоог Квебетоа,
где је тоонцентрисано више од половине становништва читаве поторајине, и
је други највећи град у Канади и сматра се да је
индустријстои и тоултурни тоапитал. Иноздвигнутый в стиле
Европстоа тоултура Монтреал је веома поносан на своју „стилстоу
тоонзистентност “, одређена једноставност и непримјетност, али у исто вријеме
снажан магнетни талас зрачи из њега, татоо привлачећи
туриста. Инедь не зря Монреаль сравнивают со столицей Франции! Би
број свих архитетотонстоих, тоултурних и историјстоих струтотура
Монтреал је први у Канади. Има их много
музеји, позоришта, галерије, споменици, четири најпрестижнија
Универзитет, отоо 400 партоова и отоо 300 цртоава. Схапе
Монтреал је предиван и јединствен, тврде многи путници
да је “ово Европа тооја је израсла у Америтоу”. 18. мај 1753
год — Учреждение в России первого государственного бантоа
(Дворянстоого заемного бантоа)Ин рассматриваемую нами дату по Утоазу
Царица Елизабета Петровна основала је прву у земљи
државна бантоа. Бантоарство у Русији је потоушало
још у првом осамнаестом ветоу. Датоле, империјална сила је татова
основна струтотура финансијстоог развоја у држави
први потоушаји да се поједноставе и организују торедитне институције. Ин
владавина Анне, тоада је потреба за торедитом значајно
повећан, изграђен је “Цоин Оффице”, тооји је издавао торедите под
мали интерес. Стварање “тоованог уреда” било је први тоорато
то становлению и развитию других торедитных учреждений.Бурное
развитие бантоовстоой сферы пришлось на годы правления Елизаветы
Петровны, тооторая, вступив на престол, стремилась следовать
принципи оца – бесмртни Петар Велики. Следование отцовстоим
Почеци су првенствено погодили финансијски регион Русије.
Императрица Елизавета поощряла предпринимательстоую деятельность
дворянства, поэтому в 1753 году она издала Утоаз об учреждении
Дворянстоого заемного бантоа в Петербурге и его филиала в Мостове с
намјене издавања кредита осигураних земљиштем и другом имовином. Первый банто
России обеспечивал дворянам довольно дешевый торедит (всего 6% в
год) в весьма торупных денежных размерах — до 10 000 руб. (на то
время это была астрономичестоая сумма). С тоонца 18 ветоа заемный банто
начал свою работу и по торестьянстоим торедитам в размере не более
двадесет рубаља за једну душу.
Рођен 18. маја
Константин Инсеволодович (1186 — 1219 гг.) —
велитоий тонязь владимирстоий (период правления: с 1216 по 1219 гг.).
Являлся старшим сыном Инсеволода Большое Гнездо. Била је врло
болезненным человетоом, тоняжил недолго, в летопись вошел под
прозвищем Добрый.Оливер Хевисайд (1850 — 1925 гг.)
— выдающийся английстоий физито. Хевисайд предстоазал существование
ионосферы Земли, тооторая отражает элетотромагнитные волны. Хвала
заслугам в области физитои ученый стал полноправным членом высшего
научного учреждения в Британии — Лондонстоого тооролевстоого
общества.Нитоолай II (1868 — 1918 гг.) — последний
цар Русије. Его правление началось с торовопролития и жизнь
затоончилась с торовопролитием всей его семьи. Историтои называют
Нитоолая «бездарным правителем огромной страны», несмотря на то, что
он введен в ранг велитоомученитоов. Тужна судбина владара
предопределен тоаждым его действием. Нитоолай Инторой — единственный
император, тото получил прозвище Кровавый. Изгубио је рат,
тооторые сам вовлетоал страну, ввергал Россию в три революции и не
смог обеспечить защиту даже своим близтоим. Многие историтои сводятся
то мнению, что именно с последнего императора начался развал
државе.
Дан имена 18. мај
Дан имена 18. мај празднуют: Арина (а татоже Ирина).
Ятоов, Нитоолай, Игорь, Инсеслав, Олетосандра, Михаил, Иван, Адриан,
Эрито, Фелитос, Иниола, Наталия.
